Pišu: Jovana Vukosavljević i Dimitrije Nikolić
Razgovarali smo sa pobednicama ovogodišnjeg takmičenja Frankofona pesma, u organizaciji Francuskog instituta u Srbiji – Teodorom Kolarević, koja je trijumfovala u juniorskoj kategoriji sa pesmom „Cœur“ Zoe Klozur, i Majom Pavlović, pobednicom u starijoj kategoriji, koja je publiku osvojila snažnom interpretacijom šansone „Avec le temps“ Lea Ferea. Različita iskustva i životni konteksti oblikuju njihove umetničke pristupe – od scenske energije i neposrednosti do introspektivne i promišljene interpretacije.
Energija, scena i samopouzdanje – razgovor sa Teodorom Kolarević
Ko su francuski uzori koji oblikuju tvoj muzički izraz?
Moji omiljeni francuski izvođači su Indila i Lara Fabijan. Kod Indile me inspiriše način na koji kroz pesme prenosi emociju i priču, dok me kod Lare Fabijan oduševljava njen snažan glas i interpretacija puna osećanja.
Kako je došlo do izbora pesme za takmičenje i šta ona za tebe predstavlja?
Za takmičenje sam izabrala pesmu „Cœur“, koju izvodi Zoe Klozur, a koja je pobedila na Dečjoj Evroviziji 2023. godine. Dopala mi se jer je ritmična, brza i ima posebnu energiju koja lako privuče publiku i podigne atmosferu. Upravo zbog te energije sam je i izabrala, jer smatram da odgovara mom temperamentu i načinu na koji volim da nastupam. Ta pesma za mene predstavlja samopouzdanje, snagu i uživanje na sceni.
Kako je izgledalo tvoje iskustvo na sceni – od polufinala do finala?
Polufinale je za mene bilo ispunjeno uzbuđenjem i pozitivnom tremom, dok sam u finalu već bila sigurnija i opuštenija, spremna da u potpunosti uživam u nastupu. Neposredno pre izlaska na scenu uvek postoji mala doza nervoze, ali onog trenutka kada muzika počne, fokus se potpuno prebaci na pesmu i emociju koju želim da prenesem.
Sada kada je takmičenje završeno, kakav je osećaj biti pobednica u svojoj kategoriji?
Osećaj je zaista poseban; pre svega sam srećna i zahvalna. Ovo priznanje za mene predstavlja potvrdu uloženog truda, ali i dodatnu motivaciju da nastavim da radim na sebi i napredujem.
Da li te je nešto tokom takmičenja posebno iznenadilo?
Prijatno me je iznenadila atmosfera među takmičarima. Iako smo svi bili tu da damo svoj maksimum, vladala je velika međusobna podrška i pozitivna energija, što je celo iskustvo učinilo još lepšim.
Koji trenutak ćeš najduže pamtiti – možda neki koji publici nije bio vidljiv?
Najviše ću pamtiti trenutke iza scene, neposredno pre izlaska na binu, kada smo jedni drugima pružali podršku. To su momenti koje publika ne vidi, ali za nas izvođače imaju ogroman značaj i daju dodatnu snagu za nastup.
Dok Teodora scenu doživljava kao prostor spontanog izraza i trenutne razmene sa publikom, Maja muzici pristupa kroz pažljivo oblikovanje interpretacije i fokus na vokalnu izražajnost.
Glas, emocija i sećanje – razgovor sa Majom Pavlović
Kako je počelo tvoje učešće na takmičenju i kakva su bila tvoja ranija scenska iskustva?
Moje frankofono putešestvije počinje 2016. godine, kada sam na nagovor profesorke francuskog jezika poslala svoju prvu prijavu za takmičenje. Godinu dana kasnije, kao šesnaestogodišnjakinja, odnela sam prvu pobedu na sceni Frankofone pesme, tada u juniorskoj kategoriji, divnom baladom Lare Fabijan „S’il ne reste qu’un ami.“ Moje odrastanje bilo je prožeto muzikom i različitim nastupima – od školskih priredbi do festivala i takmičenja u zemlji i inostranstvu, koji su oblikovali moj glas, emociju i scenski izraz.
Kako je nastao tvoj izbor pesme za takmičenje i kako si gradila njen interpretativni izraz?
Ljudi koji prate moje muzičke korake znaju da su emotivne pesme i stare šansone uvek bile moj prvi izbor. Pesma „Avec le temps“ Lea Ferea ima duboku, emotivnu poruku o ljubavi i njenoj prolaznosti. Melodija i poetičnost pesme pružaju prostor za građenje sopstvenog izraza. S obzirom na to da stihovi pesme izražavaju duboku bol autora, moj cilj je bio da kroz empatiju dođem do upečatljive, pre svega emotivne izvedbe.
Šta misliš da je presudilo tvojoj pobedi – glas, interpretacija ili nešto treće?
Osećaj mi govori da je emotivni izraz taj koji je presudio. Međutim, emocija ne dobija na prevelikom značaju bez adekvatne vokalne i scenske uverljivosti.
Koju muziku slušaš u slobodno vreme i koliko ona utiče na tvoj način pevanja?
U mojoj plejlisti se može naći mnogo pesama vrlo različitih muzičkih žanrova – od pop balada, preko klasike i džeza, pa sve do stare narodne, izvorne, a posebno duhovne muzike. Mom uhu prijaju melodije kompleksnijih harmonija i slobodnog ritma zbog čega često biram da slušam stare pesme koje odišu kvalitetom i umetničkim izrazom, a koje na vrlo poseban način utiču na način mog pevanja čineći ga emotivnim i autentičnim.
Kako danas vidiš značaj ovog takmičenja i da li je ono promenilo način na koji doživljavaš sebe kao izvođača?
Dugogodišnje trajanje takmičenja i sve veći broj učesnika svedoče o značaju i uticaju Frankofone pesme i Meseca frankofonije na mlade ljude ove zemlje. Moje javne nastupe je često kroz formu treme umeo da okupira osećaj odgovornosti. Ove godine primetna je velika promena u načinu na koji doživljavam nastup, u čemu se ogleda i moje sazrevanje kao izvođača. Treme ovoga puta nije bilo, takmičiti se nije bilo prioritetno, već uživanje u ranovrsnom programu, lepoj muzici i dobrim ljudima.
Kako vidiš svoj dalji muzički put nakon ovog iskustva?
Svoj muzički put gradim tiho i nenametljivo. Biram da pre svega uživam u pesmi i da, kada god je to moguće, tu pesmu poklonim ljudima koji uživaju u lepoj muzici. Ne vidim sebe na velikim scenama pod reflektorima, već na dešavanjima poput Frankofone pesme, gde kroz neposredan kontakt sa publikom mogu da dobijem povratnu emociju koja me najviše inspiriše. Kao što bi Leo Fere rekao: „Je suis un oiseau qui chante, c’est tout.“
Jovana Vukosavljević je doktorantkinja i istraživačica pri Katedri za muzikologiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Bavi se filozofijom i estetikom muzike, kao i studijama popularne muzike i kulture.
Dimitrije Nikolić je student master studija klavira i kompozicije Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Pored ozbiljne muzike, aktivno se bavi i primenjenom muzikom, a iza sebe ima i dve objavljene knjige poezije.